Сурдулица је погранична општина на југу Србије у којој живи око 22 000 становника. Налази се на 10 км од Владичиног Хана и међународног пута Београд-Скопље-Солун, а преко граничног прелаза Стразимировце, који је удаљен 43 км, граничи се са Бугарском. На далеко познато Власинско језеро, удаљено је 20 км од града који се простире у подножју Варденика на надморској висини од 475м са умереном континенталном климом. Сурдулица датира још од давне 1530. године а данас је потпуно обновљена и представља леп, чист, модеран град са средиштем општине и развијеном привредом, развијеним школством, здравством, угоститељством и бројним институцијама од интереса за грађане. С правом је називају ваздушном бањом и идеално је место за одмор и лечење.
На ивици града Сурдулица, у комплексу Борове шуме, површине 11 ха, налази се специјана болница за лечење плућних болести. Специјална болница за плућне болести Сурдулица обавља специјалистичко-консулативну и стационарно-здравствену делатност у области пнеумофтизиолошке заштите, становништва Пчињског региона. У оквиру своје делатности, специјалана болница за плућне болести, нарочито проучава здравствено стање становништва у оквиру пнеумофтизиолошке заштите.
Ова установа је знатно допринела проналаску извора и ерадикацији туберкулозе на подручју Пчињског округа, тако да је инциденција туберкулозе сведена на свега 16 случаја на 100 000 становника.
Ова болница проучава проширеност малигних болести плућа као и хроничне болести плућа које су у последње време у наглом порасту, спроводи мере здравственог васпитања у домену своје делатности, прати и спроводи стручне и научно утврђене методе дијагностике лечења и касније рехабиталације плућних болести. Обезбеђује услове за стално стручно усавршавање лекара и средњег медицинског особља, шаље их у референтне здравствене установе и на тај начин спроводи мере сталног унапређења стручног рада без кога се не мозе замислити наш рад.
Историја
Изградња болнице уз помоћ тадашње владе Краљевине Југославије и краља Александра И Карађорђевића је почела 1922. а завршена 24. августа две године касније. Свечаном отварању присуствовали су лично краљ Александар, краљица Марија, кнез Павле И кнегиња Олга са дипломатским кором. Ова болница изградјена је за потребе рехабиталације оболелих у Балаканским ратовима и Првом светском рату. Избор локације био је условљен изузетно повољним климатским карактеристикама подручја у односу на целокупну територију Србије. Чист ваздух и климатски услови су били у то време једини лек за лечење туберкулозе, тадашње грудобоље. Стручњаци из Енглеске и Француске су дошли до сазнања да на овом месту постоји тзв. “Руза ветрова’’,односно овде долази до преплитања егејске, умерено-континенталне и планинске климе са Власинске висоравни која изузетно погодује пацијентима оболелим од туберкулозе и других плућних болести.
Први управник ове здравствене установе био је доктор Ленкосавић, један од највиђенијих и најстручнијих специјалиста за грудне болести у то време. Након Другог светског рата са директором долази и доктор Миломир Петковић, пнеумофтизиолог. 60-их година прошлог века, Примаријус доктор Ненад Брзаковић, специјалиста за плућне болести, својим стручним радом, односом према колективу и пацијентима оставља неизбрисив траг у овој болници. Он је, поред осталог, био упамћен и по томе што је своје велико знање и искуство из ове области преносио не само на овдашње лекаре већ и на лекаре из других здравствених установа.
По сећањима некадашњих радника ова здравствена установа представљала је својеврсни град у малом. Поред терапије која је подразумевала спавање на отвореном уз коришћење лекова, пацијентима су припремани квалитетни оброци намирницама из сопствене производње. Организован је и културно-забавни и едукативни програм како и спортска рекреација.Болница је имала сопствени аутобус који је довозио болеснике са подручја целе некадашње државе Југославије. Првенство у лечењу су имали млађи људи који су распоређивани у специјализоване болнице преко тадашњег министарства здравља у краљевини Југославији.
60-их година прошлог века сурдулички санаторијум, сад већ као реномирана установа помогла је у оснивању Института за плућне болести у Сремској Каменици. Тада је 50-ак медицинских сестара и техничара и неколико лекара решило да предје у Институт. Медју њима је био доктор Брзаковић са сарадницима.
Током Нато бомбардовања 1999 године, мета је била и болница у Сурдулици. Том приликом срушен је објекат који је задужбина трговца Драгољуба Митића из Београда. Страдало је 30 цивила, тачније избегла и расељена лица из Хрватске и Босне, док је 88 повређено.Годину дана касније изграђен је нови објекат који је 2005. године пуштен у рад.Веома је добро и савремено опремљен, са капацитетом од 40 лежајева, од тога 20 лежајева за палијативну негу. Изузев болнице у Сокобањи, овај Сурдулички болнички комплекс је једини овако специфичне намене у Србији. Према њему гравитира 250 000 становника из Пчињског региона и Косовско поморавља.
Услуге
У обављању своје здравствене стационе делатности, специјална болница за плућне болести Сурдулица, пружа дијагностичке и терапијске улове, смештај, здравствену негу пацијената.У обављању специјалистичко-консулатативне делатности, односно амбулантних прегледа врши услуге на целом подручју општине Сурдулица, општине Босилиград и шире. Ту пружа, осим амбулантних прегледа лекара пнеумофтизиолога, услуге микробиолошке дијагностике, алерголошке дијагностике, рендгенске дијагностике. Специјална болница за плућне болести Сурдулица располаже капацитетом од 100 пацијената и подељена је у неколико организационих јединица.
Директор:
Др Славиша Костић, доктор специјалиста пнеумофтизиолог.